Hipohondri žive kraće?

U Švedskoj je sprovedena opsežna studija o zdravstvenoj anksioznosti ili hipohondriji. Ova anksioznost karakteriše se neutemeljenim strahom od prisustva ozbiljnih zdravstvenih problema. Tokom studije nad 42,000 ljudi, od kojih je oko hiljadu imalo zdravstvenu anksioznost, primećeno je da ovi ljudi u proseku žive kraće, i to oko pet godina manje od ostalih.

Osobe s ovim poremećajem imaju veći rizik od smrti, kako od prirodnih tako i od neprirodnih uzroka. Interesantno je što nema većeg rizika od kancera kod ovih osoba, iako je strah od kancera među njima posebno izražen.

Najčešći uzrok neprirodnih smrti među ovom populacijom je samoubistvo, čak četiri puta češće nego kod ostale populacije. Studija je dovela do zaključka da osobe s ovom anksioznošću zaista pate od nečega. To se potom odražava na njihovu kraću životnu dob i veći rizik od samoubistva.

Važna je i opreznost lekara!

Zdravstvena anksioznost često prati psihijatrijske poremećaje i povećava rizik od samoubistva. Osećaj stigmatizacije i odbačenosti kod hipohondara može dodatno podsticati anksioznost i depresiju, što može dovesti do samoubistva.

Povećani rizik od prirodnih uzroka smrti kod osoba sa zdravstvenom anksioznošću može biti povezan s porocima poput alkohola, pušenja i narkotika, koji su češći kod anksioznih ljudi i onih sa psihijatrijskim poremećajima, te mogu značajno uticati na dužinu života.

Studije pokazuju da je zdravstvena anksioznost češća kod ljudi koji imaju člana porodice sa ozbiljnom bolešću, što može sugerisati genetsku komponentu.

Ipak, švedski naučnici ističu važnost opreza lekara. Iako osobe s anksioznošću mogu imati iracionalne strahove, ignorisanje njihovih briga može biti štetno. Saslušati pacijente sa pažnjom je ključno, jer iako anksioznost može biti prisutna, osobe takođe mogu imati stvarne zdravstvene probleme.

Izvor: N1, Foto: Stock