Savjeti nutricioniste: Koji su preporučljivi načini pripreme hrane?
Pravilna ishrana, uz fizičku aktivnost, osnovni je preduslov za zdrav organizam. Kaže se kako je ishrana koju ljekari propisuju osobama sa hroničnim oboljenjima preporuka za sve, pa i za zdrave osobe.
„Uz adekvatan odabir namirnica, jednako je bitan i način na koji se odabrani proizvodi pripremaju“, objašnjava nutricionista Snežana Živković iz Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, prenosi Bizlife.
„Pravilan način pripreme hrane je uglavnom izbegavanje prženja i pohovanja hrane. Preporuka su procesi kuvanja, ali ne prekuvavanja – naročito kada je reč o povrću, jer se tada smanjuje biološka vrednost povrća. Zatim, dobar način pripreme je i dinstanje sa što manje masnoća, a više vode ili bujona od supe, potom grilovanje i pečenje na papiru ili foliji“, dodaje Snežana Živković.
Nutricionistkinja napominje da to svakako ne znači da masnoću treba potpuno izbjegavati, ali nezasićene masnoće koje su neophodne za pravilno funkcionisanje organizma dodaju se uvijek na kraju termičke obrade i to uvijek kontrolisano.
„Na primer, 10 ml ulja odnosno dve kafene kašičice imaju 90 kalorija. Prženjem ili pohovanjem hrane, unese se bar 40 do 50 grama što je oko 450 kalorija samo iz masnoće, plus kalorijska vrednost namirnice koja treba da se unese. Nezasićene vrste masnoća dodaju se na kraju termičke obrade, jer su one potrebne organizmu zbog liposolubilnih vitamina koji su rastvorljivi u masnoćama, zbog energije, ali i zbog ukusa, jer masnoće daju i ukus“, ističe Snežana.
Suncokretovo, kukuruzno, maslinovo – širok je izbor ulja za koji osoba može da se opredijeli. Međutim, uslijed svojih sposobnosti da uveća vrijednosti takozvanog dobrog, a snizi vrijednosti lošeg holesterola, akcenat se stavlja na maslinovo ulje.
„Međutim, dobre vrste masnoća nalaze se i u koštunjavom voću i nekim vrstama semenki, tako da i semenje može da bude sjajan dodatak salatama ili namazima, poput semena suncokreta ili bundeve. Bitno je da su u pitanju uljarice koje imaju povoljan uticaj na ceo kardiovaskularni sistem“, objašnjava Snežana Živković, piše Bizlife.
Foto: Freepik
